U susret smislenoj promeni

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

Mnogo je razloga zašto se plašimo promena. I mnogo je sličnih razloga zašto nas drugi sa zebnjom (ne)podržavaju da se odvažimo na istu.

Možemo da polemišemo na temu da li nam je zaista potreban tuđi vetar u leđa, možemo li zaista sve sami, i šta je lice a šta naličje takvog životnog puta.

Možemo da vodimo filozofske diskusije na temu neminovnosti promena, kako ‘sve teče i sve se menja’ i kako je ‘promena jedina konstanta’.

A možemo i da se spustimo iz uma u srce.

 Ili, poslužimo se rečima mudrog Froma koji kaže: “konačni odgovor ne možemo dati mišljenjem, tj. intelektualizovanjem (čistom matematičkom logikom) – već intuicijom – meditacijom – uvidom“.

Osvestimo promenu kako pulsira, kako struji kroz svaki dah. Ne na poetičan, već doslovan način. Osetimo, zaista osetimo promenu.
Pohvalimo sebe za hrabrost da se svesno menjamo, umesto nelagode ili skrivanja usled iskakanja iz uobičajenog okvira života.

Promenili ste se.
Naravno da ste se promenili.
Hvala Bogu da ste se promenili.

Šta se sve promenilo?
Ukratko – sve.
Vaše divno lice, vaša šake, vaša jetra.
Način posmatranja sebe i drugih.
Način na koji komunicirate sa sobom.
Način na koji se obraćate drugima.
Način na koji učestvujete u razmenama.
Vaše granice, principi, neke od ključnih vrednosti.
Vaši životni prioriteti, dnevni raspored i životni ritam.
Vaše potrebe.
Vaše misli, reči i dela, u skladu sa novim potrebama.

Sve što suštinski niste VI ali je ipak neodvojivi deo vašeg života. 

I zato…

Hajmo u susret smislenoj promeni.
Ne mora biti radikalna.
Ne mora čak biti ni trajna (jer ništa nije).
Samo neka dolazi iz bića koje već zna razlog, put i način. Koje je uvek budno.

Mada sigurnost jeste naša bazična potreba, hajdmo da se poigramo sa tom idejom i mogućnošću da nekada precenjujemo sigurno tlo oslanjajući se na poznate uloge koje nam pripadaju sve dok koračamo njime.

U susret smislenoj promeni na brižan način.
Ne iz hira, ne iz srljanja ka prividu srećnog života.
Već iz saosećajnog osluškivanja istinskih potreba. Za rastom, za napredovanjem, za sazrevanjem, za zatvaranjem starih krugova, smenama žalosti i radosti na tačkama preokreta.

U susret smislenoj promeni na brižan način, u svom autentičnom ritmu.
Nema potrebe da joj se opiremo, da je dramatizujemo ili demonizujemo, jer to može biti ‘skup’ energetski odliv.

Isto tako, nema razloga da silimo sebe jer smo okruženi ‘duhom promene’. Uz vežbanje unutrašnjeg poravnanja i odolevanje ’primamljivom spolja’ dolazi blagoslov centriranosti kao nega sebe na delu. Dajmo sebi prostora da sagledamo ’lepotu i ludilo’ ubrzanog sveta, kako bi smo prepoznali vlastite ritam plesnih koraka.

Bravo i samo napred!

P.S. Hvala Bogu što nastavljamo da se menjamo.
P.P.S. Hajmo da to činimo svesno i zajedno!

🤜🤛

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga! Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

 Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti,
podleže kršenju autorskih prava.