Ženski i muški princip

…i korespondetni energetski principi

Pre par zima mi je u ruke došla divna knjiga “Your body speaks your mind” koju narednih nekoliko dana nisam ispuštala iz ruku. Upijanje od prve do poslednje strane. Ne bih rekla da je me je obuzeo proces učenja koliko osećaj prepoznavanja  – sve što sam intuitivno znala i osećala, čitko i jasno se potvrđivalo na stranama ove knjige, kojoj se eto, opet vraćam. Bila sam dirnuta načinom na koji autorica, jednostavnim jezikom i živim primerima, ilustruje ono čemu svi svakodnevno svedočimo, i što veliki deo nas i dalje zanemaruje – neraskidivu povezanost svih aspekata našeg Bića, unutrašnju mudrost i sve načine na koje nam se telo kao jedan mali, fizički segment jednog većeg, sveobuhvatnijeg univerzuma, obraća, vapi za pažnjom i, s vremena na vreme, priželjkije promenu.

A ta promena upravo počinje sagledavanjem celine (umesto parcijalizacije), obraćanjem pažnje na poruke koje nam telo svakodnevno upućuje, negovanjem bliskog odnosa kroz svesnu komunikaciju i postepeno dekodiranje i razumevanje njegovog suptilnog jezika. I, najzad – preuzimanjem odgovornosti i konkretnih koraka ka željenom stanju.

I – ljubav, ljubav, beskrajnu ljubav..! Prema svom telu, biću, životu!

Možda će zvučati grubo, ali – umesto lekara u ulogama odgovornog spasioca i / ili glavnog krivca, neadekvatnom ili nepotrebnom uzimanju lekova (i svih drugih prividnih oblika lečenja koji samo odlagažu ili onemogućava isceljenje – potiskivanjem dragocenih simptoma i suptilnih nivoa našeg postojanja), zastanimo za trenutak. Istinska sloboda, harmoničan i radostan život (zdravlje) počinje iskrenom namerom da se na negujući način pobrinemo za sebe i sve vidove vlastitog iskustva.

Mi to možemo. Jedino MI to možemo.
Individualno, a potom i kolektivno.

Priča koja sledi se ne tiče tradicionalnih muški i ženskih uloga i odnosa, već pristupa ljudskom biću iz perspective slojevitosti prirode i energetske anatomije – koja je univerzalna kroz prostor i vreme ali prolazi kroz određene socilane i kulturne filtere i okvire.

***

Vaše telo je poput crne kutije aviona koja beleži i pamti svako vaše iskustvo i reakciju. Simptomi pomažu da se stupi u kontakt sa potisnutim osećanjima. Oni su poput poruka iz podsvesnog segmenta vašeg uma.
Duboko u vašem tkivu skrivene su sećanja iz vaše prošlosti, neizražene (neproživljene) traume, šokovi i (neprežaljena) tuga. Slojevi masnoća se talože ne bi li obavili bolna sećanja, iskustava i misli koje su kreirale strah i predrasude. Vaša najdublja uverenja pronalaze svoj put i izraz kroz meko tkivo, vašu fizićku formu i sposonost kretanja.

Probajte da stegnete stomak i sedalne mišiće dok čitate ove redove, i pratite kako se menja kvalitet vaših misli. (Za) šta (se) držite toliko čvrsto? Šta će se desiti ako otpustite? Kruta tkiva održavaju kruta uverenja i stavove, baš kao što kruti mišići ukazuju na svojevrsnu unutrašnju rigidnost i napetost, poput nagomilanog straha ili ljutnje. Kada ovi sadržaji borave u nama u dužem vremenskom periodu, mišići formiraju tzv. telesni štit, oklop koji nas sprečava da proživimo i izrazimo različita emocionalna stanja.
Kretanje znači izražavanje – pokazati, izraziti, dati smer i svrhu.

Leva i desna strana tela

Mnoge Istočne tradicije posmatraju levu i desnu stranu ljudskog tela iz perspektive ženske i muške energije. Nije u pitanju polna, već primarno razlika u polarizovanim energetskim kvalitetima. Nakon što usvojimo prinipe pomoću kojih možemo bolje da razumemo odnos tela i uma, postaje očigledna i opipljiva veza između tegoba koje se manifestuju na jednoj strani tela i unutrašnjeg konflikta sa određenim aspektom relevantnog (energetskog) principa.

Desna strana tela simbolično predstavlja muški princip. Odnosi se na našu sposobnost da pružimo (drugima) i budemo dominantni i asertivni. Ovo je autoritativna i intelektualna strana našeg bića. Povezana je sa spoljnim svetom i profesionalnom ulogom, kompetenciom, funkcijom u društvenom sistemu, politikom i borbom za moć. Odražava naš odnos prema unutrašnoj muškoj figuri / energiji.

Kod muškaraca, određene tegobe na desnoj strani tela mogu odražavati unutrašnji konfikt u vezi adekvatnog izražavanja muškosti, odnosa prema odgovornosti za porodicu, poteškoće u profesionalnom životu, nedostatak samopouzdanja, ili konfuziju u vezi seksualne orijentacije. Kod žena, simpomi na desnoj strani mogu otkriti sukob u pogledu preuzimana uloge majke u društvu koje istovremeno glorifikuje porodičnu i poslovno uspešnu (preangažovanu) ženu, nedostatak asertinosti ili samopouzdanja u profesionalnom okruženju, u kom još uvek dominira muška energija.  Samohrane majke su “primorane” da razviju svoju desnu stranu kako bi bile na nivou “dvostrukog zadatka” – negovateljice i hraniteljke, što neretko produbljuje pomenuti unutrasni konflikt.

Desna strana tela takođe odražava odnos prema muškim figurama u našem životu, poput odnosa sa ocem, bratom, partnerom, sinom, i može suptilno upućivati na neku poteškocu ili sukob.

Leva strana tela se predstvalja ženski princip (kvalitete ženske energije).  Odnosi se na našu sposobnost da zatražimo pomoć i oslonimo se na druge, da se prepustimo, budemo prijemčivi i prihvatimo ono što nam je potrebno, da negujemo i brinemo o drugima; kreativnost i umetnično sagledavanje stvarnosti, umeće slušanja i prepoznavanja unutrašnjeg vođstva. Društvo dečacima neretko upućuje poruku da hrabri momci ne plaču, zbog čega se potiskuje i zanemaruje emocionalna strana bića. Kod žena leva strana može otkriti izazove pri izražavanju ženstvenosti, senzitivnosti, ranjivosti, ambivalentan odos prema materinstvu, i nemogućnost balansranja receptivnosti i odgovornosti.

Leva strana nas takođe upućuje na odnos prema važnim ženskim figurama u našem životu – prema majci, sestri, partnerici, ćerki – simpom može razotkiti nerazrešen konfikt na ovom polju života i bliskih odnosa.

(Prevod odlomka iz knige Your body speaks your mind, autorke Deb Shapiro, prvi deo)

***

Tekst treba shvatiti kao generalne smernice koje udružene sa vlastitom unutrašnjom mudrošću i razumevanje sebe i svog bića, mogu doprineti sveobuhvatnijem razumevanju prirode opaženog simptoma. Proces isceljenja tu tek započinje – ohrabruje nas, inspiriše, navodi nas da se dublje zagledamo u sebe, prepoznamo i postepeno otklonimo uzrok određenog nepoželjnog stanja.