Terapijski proces: način rada

Raspršivači mitova i ohrabrenje pred put, prvi deo
(Odgovori na pitanja ljudi pre upuštanja u terapijski proces)

Ulazak u terapiju je značajna odluka i kvalitet vašeg odnosa sa izabranim terapeutom je od suštinske važnosti. Zato je neophodno da postoji zajedničko razumevanje terapijskog protokola i saglasnost u vezi uslova i načina rada.

Način rada:
– relaciono polje
– probna vožnja
– prvi susret

Holistička terapija bazira se na pažljivoj integraciji drevnih duhovnih praksi i tradicija istoka i analitičnog pristupa zapada. Krajnje pojednostavljena verzija ove vrste protokola bi se kretala od uvažavanja izvesne poteškoće klijenta ka saosećajnom istraživanju uzroka i ‘metabolisanju’ izvornoh iskustava i implicitnih sećanja na vrlo nežan način. Dugoročni zadatak ovakve vrste rada je da klijent stekne dublje razumevanje svog unutrašnjeg života i skrivene psihološke dinamike i da usvoji izvesne emocionalne kompetencije koje će moći kasnije da koristi u svakodnevnom životu, oslobođenom starih tereta

„Bez opravdavanja ili osuđivanja sebe, upuštamo se u hrabar posao otvaranja ka patnji. To može biti bol koja dolazi kada postavimo prepreke, ili bol od otvaranja srca ka našoj sopstvenoj tuzi, ili tuzi nekog drugog bića. Saosećanje nije odnos iscelitelja i ranjenog. To je odnos između jednakih. Tek kada spoznamo sopstvenu tamu, možemo biti prisutni i u tami drugog. Saosećanje postaje stvarno onda kada prepoznamo našu zajedničku ljudskost.”
P. Chodron[1]

Sve naše boli nisu nastale u vakuumu već u prisustvu ili češće (emocionalnom) odsustvu značajnog drugog. To je pokrenulo lanac adaptivnih ponašanja kao pokušaj kompenzacije nezadovoljenih potreba; to je izazvalo prirodnu reakciju zatvaranja usled nedostatka adekvatnog kontakta; to je potencijalno prouzrokovalo život na bazi mnoštva odbrambenih strategija u težnji da se stekne odgovarajuća zaštita koja je suštinski izostala kada je bila najpotrebnija.  

„Trauma narušava našu sposobnost da stupimo u kontakt sa drugima zamenjujući obrasce povezanosti obrascima zaštite.”
S. Porges

U tom smislu, za istinsko zaceljenje neophodno je prisustvo (stabilnog i sigurnog) drugog. To ne znači da ne možemo sami da koračamo tom stazom, već da zaslužujemo podršku i da smo vredni oslonca na tom dugom i divnom, ali i mukotrpnom putovanju otkrivanja sebe.

Novo relaciono polje koje u toku terapije zajedno brižljivo stvaramo i negujemo, temelji se na sigurnosti, međusobnom poverenju i autentičnosti. Suprotno iskustvima većine ljudi, tu smo ohrabreni da budemo istinski slobodni i spontani; da apstrahujemo spoljni svet i da se povežemo sa unutrašnjim autoritetom; da se osmelimo da donesemo odvažne odluke na bazi iskustveno proživljene istine oslobođene protektivnih pretpostavki o svetu, bolnih zaključaka o drugima i polovičnih saznanja o sebi.

Probna vožnja

Mada se sve češće srećemo sa kulturom probnih stvari koje nude preview određenog sadržaja, lično nisam zagovornik probnih terapija. Zapravo, verujem da to može naneti više štete nego koristi.

Naime, pri prvom susretu se istražuju međusobne granice, osluškuju neizgovorene reči, očitavaju neizražene potrebe. Na prvom susretu testirate svog terapeuta – koliko sigurnosti vam uliva, koliko možete da se uzdate u njegove kompetencije, koliko vam njegovo / njeno prisustvo prija. Na prvom susretu terapeut dobija priliku da prepozna da li i u kojoj meri može da vas podrži; na prvom susretu se klijentu pruža mogućnost da prepozna da li i koliko želi da, uz podršku stručne osobe, pomogne sebi. On je prilika da se odvažite da samo odškrinete vrata svog unutrašnjeg sveta, da podelite generalne obrise svog sveta i verbalizujete svoje dileme.
(Ukoliko ste prethodno sarađivali sa izabranim terapeutom, povremeni pojedinačni susreti radi dodatne jasnoće ili podrške svakako mogu biti korisni)

Prvi susret
Predvorje terapijskog procesa

Prvi susret je neophodan i ključan korak ka ulasku u siguran prostor terapijskog procesa. Na njemu sklapamo svojevrstan ugovor koji nas upućuje u protokol (tok rada) i saopštava naša obostrana prava i dužnosti.

Osećam da je transparentnost jedan od stubova uspešnog odnosa, te na prvom susretu otvoreno diskutujemo o prednostima i poteškoćama ovog procesa, pružajući vam priliku da još jednom oslušnete da li je to nešto za šta ste zaista spremni.

„Sigurnost ne znači odsustvo opasnosti.
Sigurnost podrazumeva dostupnost povezanosti.”
S. Porges

[1] Mesta koja nas plaše.

Dodatne resurse možete potražiti na:
https://natashanikolic.com/holisticki-individualni-susreti/

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga.
Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti, podleže kršenju autorskih prava