Posvećen život (prvi deo)

O delu ličnog procesa i životu jednog plemena svesnosti i ljubavi

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

Ljudi dragi, 10. ali 10. joga sezona je pred nama!!!

Jutros je nešto pogodilo Anahatu i probudilo neku novu, drugačiju zahvalnost… Ne toliko za ostvareno, već za načine na koje nas postojanje usmerava i vodi kako ne možemo ni da pretpostavimo. Kažu da prošlost možemo zaista videti i razumeti tek sa određene fizičke ali i emotivne distance. Kada prođe izvesno vreme i kada hladne glave i mirnog srca možemo da vidimo – zaista vidimo.
Biće da je prošla cela decenija. Zapravo, zajedno smo stvarali nešto što ima određenu vrednost i zrelost koju valja uvažiti. U tom smislu, danas shvatam da je ideja o Chandra zajednici rođena najpre iz ogromne gladi za duhovnim znanjem i saznanjem, a potom kao spontana potreba i tihi impuls da se podeli nešto što je potpuno i na neverovatne načine preokrenulo moj i život bliskih ljudi. Bez jasne ideje kako će se sve to odvijati, bez business plana i dugoročnog programa. Direkt iz srca senzitivnim dušama spremnim da istražuju, uče, rastu, padaju, saznaju, podržavaju i bivaju podržani, veruju poduhvatu i istrajavaju u procesu. Ljudima spremnim da grade zaJedno – jer bez toga je smisao upitna stvar.

I dalje učim, čini mi se danas više i srčanije nego ikada. Često osećam da je dan kratak za sve što bih da spoznam, čujem i podelim, mada nešto u meni dovoljno prisutno uvek kaže da je baš taman. Da je sve po meri baš onoliko koliko možemo i koliko nam je potrebno. Odnosno, kako, kada i koliko treba za sve nas, nezavisno od pojedinačnih htenja. Ne poslušam taj glas uvek; nekad ga potcenim, nekada precenim naigled nezaustavljivu želju da se nešto učini. Od ljudskosti se ne može i ne treba bežati, ali se može naučiti kako da se brže i lakše vratimo u zlatni balans.

Elem, sva ta znanja delim sistematičnije i temeljnije, nastojeći da u tom procesu najpre cenim vlastiti trud, rad i iskustvo kako bih mogla da ohrabrujem druge na isto. Na potpunu jasnoću, otvorenost i iskrenost bez koje nema zdrave i dugoročne promene. Da prepoznam ljude koji su istinski spremni da se upuste u svesni preobražaj, kojima mogu najbolje da služim, koji razumeju način na koji percipiram i prenosim date principe i tehnike. Ljude koji su voljni da ulože sve što mogu kako bi oslobodili sebe  – mudro, odvažno, svesno i iz ljubavi. Uvek iz ljubavi!
Pokazaću vam način i podržaću vas, ali morate sami krenuti u primenu – svakodnevnu, strpljivu i istrajnu.

Toliko je divnih učitelja, puteva i mogućnosti – važno je, zaista neopisivo važno, da prepoznamo šta želimo i sa kime to možemo i da se prosto posvetimo. ‘Simple as that.’

“Razmišljam da probam nešto novo…”

Hajmo korak nazad – udah i izdah – direktno pitanje i intuitivni odgovor:
Otkud želja da nešto probamo? Koji deo nas to sugeriše? Šta znači proba? Koliko njih je potrebno pre nego što odlučimo da se posvetimo ili okrenemo nečemu drugom?
Da li može biti da je u pitanju delimičan trud, jedna noga na kočnici, odstupnica kojom dajemo sebi za pravo da u svakom trenutku odustanemo? 
Čega se zapravo bojimo?

ili:
Ispitivanje okeana vrhovima prstiju nije način da naučimo da plivamo, zar ne?

Ljudi moji, pokrenite se, iskusite i osetite na svojoj koži, i jednom kada srce prepozna šta vam treba – ne ispuštajte zarad straha! Izvan svakog joga konteksta, ne ispuštajte ljude, životne pozive, preobražajne prilike. Ne oglušujte se o melodiju vašeg bića.

U okviru duhovnog poduhvata – istraživanje različitih instrumenata – da, svakako da, neophodno da, ali proba, ponovo, ne – život je previše dragocen i raspoloživo ovozemaljsko vreme nenadoknadivo za igre sumnje i ustezanja.
Kada vas nešto pozove ili se istinski odazovete i poklonite pred procesom, ili se sa osmehom zahvalite i nastavite da plešete u svom ritmu. Proba je saplitanje, traganje za prečicom, igranje žmurki.
Vreme nije na čekanju i život nije na probu.

Stalno isprobavanje donosi raznolikost i sprečava vertikalni rast.
Umesto toga prepoznajte šta vam godi i jednostavno istrajte. Svakih par dana proverite svoje motive i namere. Svakih par meseci oslušnite novu temu za rad koja vam dolazi.
A onda, makar jednom godišnje, pustite. Sve pustite. Samo pustite. Udaljite se i sačekajte. Udaljite se još malo i prepoznajte gde ste.
I ponovo uronite, sveži, nadahnuti i spremni za novi ciklus!

Možda je ovde fer zastati i uvažiti neke sveprisutne tendencije.
Globalni tokovi i kolektivne promene učinile su da nam sve bude daleko dostupnije nego ikada pre. Čini se da je to velika prednost našeg vremena, no, u dualnoj fizičkoj stvarnosti, to potencijalno ima i svoju senku. Danas svedočimo prilično radikalnom zaokretu – od strogog čuvanja svetih znanja i mistifikacije duhovnih iskustava ka banalizaciji drevnih učenja neadekvatnim razumevanjem i komercijalnim pristupom gotovo svim segmentima ljudskog postojanja. Na to se nadovezuje svojevrstan duhovni avanturizam koji svesrdno podržava kapitalistički konzumerizam, a koji nas još više udaljava od same suštine.

Kako se uopšte snaći i kako odoleti svim iskušenjima?

Sve je dostupno, a opet, duhovna glad je tu i potreba ljudi stvarna. U pitanju su velike i kompleksne teme čije ignorisanje neće učiniti da nestanu. Uvažimo ih i težimo jednostavnosti, promišljenim odlukama, mudrim izborima i spretnim koracima. Koracima koji unutar istinske zajednice dobijaju dodatno gorivo – kroz podršku i podsticaj koje neminovno dobijamo kad god ukažemo poverenje i usudimo se da uložimo napor i krenemo, sa jedne strane, odnosno odustanemo od vezanosti za rezultat i prepustimo se, sa druge. Naizgled kontradiktorne tendencije koje suštinski ne mogu jedna bez druge i koje čine onaj fini balans – unose neophodnu (samo)disciplinu (brzina kretanja) i notu razigranosti (dugoročnost promena). Predanost i duh igre koji nam pomažu da usvojimo i primenimo znanje bez obzira na okruženje i okolnosti života.

____

Ako ništa drugo, refleksija promoviše svesnost i može biti dobar kompas koji nam pomaže da se orijentišemo ka dobrom i plemenitom.
Hajdemo još jedan svestan udah i spor izdah.
Papir i olovka i otvoreno srce:
Ko ste vi u odnosu na ono ko ste bili pre desetak godina?
Šta se izdvaja kao važno znanje, saznanje i najzad spoznaja?
Da li ste sa svojim unutrašnjim bićem na -ti- ili na -vi-? Kako se i koliko često družite? Da li se igrate?
Da li se prema sebi odnosite kao stroga maćeha ili negujuća majka?
Šta ste zanimljivo ‘probali’ i šta od toga usvojili kao deo slatke svakodnevice?

____

Za kraj, ostavljam vas sa rečima mudre Vesne Krmpotić.

“Dokle god budeš mislila
da je stvar u savladavanju prepreka
a ne u spoznaji da su prepreke privid,
ja ću ti prepreke putem postavljati sve brojnije i sve teže.

Dokle god budeš mislila da je stvar u polaganju ispita
a ne u spoznaji vlastitog znanja,
dotle ću te voditi iz ispita u ispit, iz teškog u još teži.

Dokle god budeš mislila 
da je putovanje tvoj put, ti ćeš putovati.
Onog trenutka kada nasred puta 
prepoznaš stiglost sebe i puta,
postaćeš dosegnut cilj.”

U susret posvećenijem životu,
s ljubavlju i poštovanjem, 
Nataša

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti,
podleže kršenju autorskih prava.