Posvećen život (drugi deo)

O životu jednog plemena svesnosti i ljubavi
i tananom pulsiranju unutar svih nas

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

(Prvi deo priče možete naći na: https://natashanikolic.com/yoga-world/posvecen-zivot/)

Smatram da je s vremena na vreme poželjno, a može biti i neophodno, stati i podvući crtu. Osvrnuti se i sveobuhvatno sagledati – propuste, previđene stvari, kolebanja, baš kao blistave trenutke, momente otvaranja, suštinskog i najčešće potpuno spontanog doprinosa i velikog zajedničkog rasta. Preneseno na kontekst joga zajednice, pokušavala sam da razumem zašto je ovaj proces toliko blizak i poznat jednom broju ljudi, a ponekad tako dalek i stran drugom. Možda se sada pitate šta to uopšte znači i čemu generalizacije. Bliskost sa procesom bi najčešće odražavala prisnost sa sobom, sposobnost da ostanemo uz sebe šta god da proživljavamo, spremnost da prigrlimo šta god da nam se dešava. Voljnost da volimo život i budemo tu najpre za sebe – na onaj čist, detinji način pružanja iskrene podrške i nesebične ljubavi vlastitom biću koje zaista ne može bez naše pažnje; a tek potom deliti sa drugim ljudima sa jednog mudrog i zdravog unutrašnjeg mesta (jer ko još veruje nagom čoveku koji bi da vam pozajmi košulju?) Bilo je ljudi koji su usvajali novi životni stil i ostajali dosledni obećanjima koje su dali sebi – i u divnim životnim periodima kada je delovalo da nema posebne potrebe za duhovnom praksom, ali i uprkos svim unutrašnjim previranjima koje su neminovni deo života pa i ovog duhovnog poduhvata. Koji su birali da ostanu uprkos nelagodi; pojavljivali se i odazivali, i po suncu i po kiši, i uplašeni i radosni.
Suprotno tome, sretala sam se sa ljudima koji su, čini se, lako odbacivali ponuđene lekcije i birali da zadrže staro. Staro koje nije više bilo po njihovoj meri, koje ih je na sve strane i na hiljadu načina stezalo i žuljalo, ali koje je bilo tako prokleto poznato da je magnetski mamilo (ne)svest nazad. Sada već dobro znamo da će se naš um uvek postarati da nam pruži kreativne izgovore za eventualna odlaganja i život na čekanju (‘been there, done that’). Možemo da se setimo da joga asana ima beskraj, energetskih tehnika takođe, da je meditativno iskustvo kroz makar i nekoliko trenutaka tišine i svesnog disanja dostupno i u nezamislivim životnim okolnostima (tada verovatno potrebnije nego ikada) i da uvek ima načina da se sadržaj prilagodi i primeni u skladu sa trenutkom i mogućnostima – doslovno uvek i svuda. Drugim rečima, „gde ima volje, ima i načina“, te odustajanje (od sebe) nije opcija.

Da se razumemo, duboko verujem da smo svi bili u obe situacije. Da smo se meškoljili i dremali, da smo lavovski koračali i neustrašivo se zauzimali za ono što je vredno i važno. Nije reč o podvajanjima, o uspehu i fijasku, o ’nama’ i ’njima’, već o želji da prihvatimo kako jeste i kako može biti – kao stimulativno ohrabrenje za posvećeniji život.
Za iskrenost i istinitost koje daju nesavladivu snagu svesnosti.

Iz dana u dan

Hteli ili ne, već idemo u susret silnim nekim promenama. Svakodnevno, možda i svakog trenutka. Menjamo način odevanja, boju kose, način na koji stojimo, sedimo, dišemo. Način na koji mislimo i gledamo na stvari (mada se zapravo jako teško suštinski menjamo).
Zaista se menjamo kada se oslobodimo potrebe za promenom. Kada se s ljubavlju odreknemo ideje da bi stvari trebale biti drugačije. Kada uvidimo, u jednom jedinom trenutku potpune tišine i dubokog mira, da je sve već prisutno, dostupno, nama na raspolaganju. Da je potrebno samo malo umešnosti i mnogo poštovanja da se život otkrije i razvije na najčudesnije načine – bez poetičnih zapleta, već na stvaran, gotovo opipljiv način.

Uporedo sa svim tim otkrićima, ta delikatna unutrašnja promena će pre ili kasnije tražiti da se otelotvori kroz vas. Možete da okrećete glavu, ’snooze-ujete’, žalite se, hvalite se, trčite ka ili bežite od… Možete da ubeđujete sebe da nema veze, kažete drugima da nije važno… – do sutra. …A ono unutar vas je zrelo i spremno da procveta i ne mari za vaše reči i razloge. I neće odustati dok ne nađe način da izbije van i ispolji svoju izvrsnost.

Kažu da kada ljusku jajeta polomimo spoljnom silom – život prestaje. Kada se, pak, ljuska slomi iznutra – nastaje novi život.
E, tako nekako je i sa nama…

I ponovo, istinost umesto dopadljivosti

Ta suštinska promena,  smislena promena, znate, taj rast, sazrevanje, viši nivo svesnosti, odvažnije vladanje sobom, dostojanstvenije deljenje sa drugima u okviru zdravih i jasnih granica i sve što ide uz to… – neće se to baš svima dopasti. Neki će razumeti i odbaciti. Neki neće razumeti pa će osuditi. Neki će vas držati za ruku nežnije, snažnije, duže i više no što možete da zamislite.

Na kraju dana, jedino što se broji je – jeste li bili dosledni sebi? Jeste li bili odani istini? Jeste li se ljutili, plašili ili voleli sve to skupa?

Ma šta radili i ma kako živeli, bez toga, kako možemo biti dobri jedni prema drugima?

Tako je bilo i sa našom Chandrom. U nekom trenutku je došlo vreme da radosno otpustimo trebanja i moranja, da se oprostimo od udovoljavanja i ustezanja, ma koliko snaga navike vuče nazad. Da izaberemo autentičnost, uvek i svuda. Umesto bega u neko “bolje vreme“ – svesno proživljeno sadašnje iskustvo ovozemaljskog života. Milion puta moćnije, na milion načina delotvornije. Uz sve poteškoće i prilike, sagledati sve, prihvatiti sve, proživeti sve – to je istinska celovitost.
Izvan svih idealizacija i razočaranja – sebe i drugih, izvan držanja i prepuštanja toku – ovde smo da bismo iskusili ljudsko obličje.
Lepotu punoće i celovitosti ljudskog iskustva.
I moćni i krhki; i žustri i melanholični; i slobodni i neodlučni.

(Jer šta će nam krila kada možemo imati stopala čvrsto ukorenjena u majku zemlju?)

Iz daha u dah, svakodnevno, po malo:

Da se manje poistovećujemo, a više posmatramo.
Da manje mislimo, a više osećamo.
Da manje činimo, a više budemo.

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti,
podleže kršenju autorskih prava.