Aštanga nije za mene

Lisica, videvši grožđe na jednoj visokoj lozi, pokuša ga na sve načine dohvatiti.
Nikako nije mogla doći do njega. Kad je sve probala, ona se okrene i ode govoreći:
Još je kiselo. Ništa ne valja. Trnu zubi od njega.

Uvek me iznova iznenadi i rastuži rečenica koja se s vremena na vreme provuče. Da je teška, da je neophodna samostalnost čini zahtevnom, previše usmerena na telesni plan i “nedovoljno duhovna” (šta god to značilo).

Nekada smo nedovoljno informisani i omamljeni predrasudama na račun nekoga ili nečega, vrlo često robovi inertnog prepuštanja navikama i kolotečini uobičajenog, a nekada nam je prosto teško da preuzmemo odovornost za vlastite aktivnosti. Očekujemo da nam neko usmerava um i vodi telo, iako to možemo i treba da uradimo sami.

~Ljude ne treba hraniti ribom, nego ih naučiti da pecaju.~

Snaga prakse

Ono što nas dodatno udaljava jeste opterećenost potencijalnim neuspehom i usmerenost na rezultate prakse umesto na sam proces sticanja istih. Taj “uspeh”, kako god da ga doživljavamo, zahteva posvećenost, vreme i negovanje vere u sposobnost putovanja. Podrazumeva donošenje odluke i preduzimanje konkretnih koraka. Izozovi, sa kojima se neretko srećemo u aštangi,  su neopisivo važni u smislu osvešćivanja granica i njihovog postepenog pomeranja. Duboko verujem da nas život uvek i vrlo precizno nagrađuje proporcionalno količini uloženog truda.

abyasa vairagyabyam tanirodaha (JS I.12.)

Istinska Joga svom osnovnom zadatku negovanja duše pristupa preko tela, ali tu svoju misiju ne završava. Fizičko blagostanje je sekundarna dobit.

“Vežbanje joga asana zarad zdravlja, da bismo bili fit, ili radi održavanja fleksibilnosti je spoljna praksa joge. Dok je ovo legitiman razlog za početak, to nije kraj“, kaže BKS Iyengar.

Ovo je uzbudljiv i osnažujuć procesa malog, svakodnevnog napora i  postepenog progresa. Ova divna praksa nam daruje ogromnu snagu, i to ne samo fizičku, već onu drugu, pravu – snagu volje, snagu duha, snagu srca…

I kako se u Joga Sutrama navodi – postizanje ovog stanja, ostvaruje se posvećenom praksom i nepristrasnošću (nevezivanjem za njene plodove).

Lepota prakse i emocionalna percepcija

Sve oko nas i u nama satkano je od energije – meko, promenljivo, pulsirajuće. Praksa nam pruža stabilan okvir unutar kog istražujemo unutrašnje sadržaje i vlastitu svest, i pruža povoljnu klimu za njenu promenu, preobražaj, transformiciju.

Nudi široku lepezu različitih pristupa pozicijama, različitim varijantama, stepenu i intenzitetu položaja, ostavljajući prostor za slobodu izbora, minijaturnih podešavanja i prilagođavanja onome što nam je u datom trenutku potrebno. Istovremeno, neprimetno obavlja svoju “korektivnu” funkciju – ohrabruje nas da izvedemo i ono što bismo radije preskočili – na vlastiti način ali u predviđenom nizu.

Otpor prema napuštanju kolotečine udobnog i uobičajenog se često ispoljava kroz prigovor o “rigidnoj strukturi” – struktura nam je neophodna kako bismo u život, na bezbedan način, uneli i utemeljili željene promene – postepeno, mudro, svesno.

Transformativno iskustvo preuzimanja odovornosti.

Činjenica je da često više volimo poznatu nesreću, nego nepoznatu i neizvesnu sreću.
Specifičnost aštange je u tzv. Mysore praksi – individualnoj praksi u grupi, gde svako vežba u svom ritmu (sam za sebe), uz potrebne instrukcije i asistencije učitelja. Nakon što savladamo određeni sled položaja, stičemo samostalnost i slobodu da se fokusiramo na praćenje vlastitog daha i osluškivanje tela kroz ritam kretanja koji nije podređen ritmu grupe.  Kada usvojimo pravilnu tehniku disanja, naučimo energetske ključeve, uspostavimo odgovarajući fokus i stabilizujemo vlastiti niz položaja, nema potrebe da nam neko stalno govori šta treba da radimo. Preuzimamo odgovornost za svoje iskustvo i dobijamo slobodu i mogućnost unošenja meditativnog kvaliteta uma u svaki položaj, pokret i dah (bez prekida i bez usmeravanja pažnje spolja, na okruženje i učitelja). Na ovaj način, takođe, sprečavamo povrede, učimo kako da osluškujemo i disciplinujemo telo kao prečicu ili instrument za miran i stabilan um.

Učitelj nam može pomoći da se popnemo na drvo, ali odatle put nastavljamo sami. (Sharath Jois)

Takođe, joga nije i ne treba da bude takmičenje. Omogućava nam da zavirimo u sebe i uči nas kako da seriju automatskih reakcija (poput upoređivanja sa drugima) zamenimo svesnim odgovorom – fokusiranjem na sebe i ono što jesmo, umesto onoga što u datom momentu činimo.

Bez zadrške i oklevanja, dugujemo sebi makar “probnu vožnju” pre nego što donesemo sud.

Usporavanje i pojednostaljivanje

Bez centra i periferije, bez cilja i odredišta. Sve što imamo je ovaj trenutak.
Trenutak kada se odlučuje, trenutak koji odlučuje.
I sve što nam je potrebno je upravo svest o tome.

Nema konačnih istina, definitivnih odgovora i ultimativnih ciljeva – važna je sama svesnost i spoznaja koliko je dragoceno svako iskustvo, svaki trenutak traganja.

I kako neko reče, nikakva “duhovnost” ovog sveta ne može odraditi vaše ljudske zadatke umesto vas.
Jedino vi to možete.

Da li će plodovi naše prakse biti kiseli i kvarni ako odustanemo pre nego što smo zapravo započeli?

*Basna preuzeta sa: http://www.zadecu.com/Basne/lisica-i-grozdje.php

**Aštanga joga je duhovna, filozofska i praktična disciplina koja nam je dostupna zahvaljujuci mudracu Vamana Rišiu i originalnom učenju koje potiče iz drevnog spisa Yoga Korunta. Danas se Aštanga širom sveta praktikuje na način na koji je tokom života podučavao S. K. Pattabhi Jois, i kako to danas čini njegov unuk Sharath Jois.

Aštanga Joga u doslovnom prevodu znači osmostruka ili osmokraka joga – kako je zapisano u Patanđalijevim Joga Sutrama – to je put unutrašnjeg pročišćenja koji se sastoji od osam nivoa duhovne prakse – Yama (lični moralni kodeks), Niyama (socijalni kodeks), Asana (postavljanje tela u određeni položaj), Pranayama (kontrola daha i vitalne energije), Pratyahara (kontrola čula), Dharana (koncentracija), Dyana (meditacija), Samadhi (konteplacija ili prosvetljeno stanje svesti).

Namera teksta nije kritika ili nametanje ideja ili vrednosti. Reč je o nastojanju da se podeli perspektiva nekoga ko je već neko vreme na tom istom putu i ko se trudi da motiviše, podrži, razume i ponudi načine za prevazilaženje eventualnih poteškoća.