Svesnost na delu i život dan po dan

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

Opet neka neizvesnost u vazduhu. Nije baš da su nam na raspolaganju neke idealne okolnosti i da možemo da živimo kako (svesno) želimo. Ipak, srce ume da se zadovolji i naizgled malim i običnim stvarima; biće se hrani ljubavlju a ona nema baš mnogo veze sa okolnostima, zar ne? Biram da primetim sve što miriše na dobro.

Rođendansko jutro. Dan započinjem ritualima svesnosti. Prisutnost iz daha u dah. Svaki korak, svaki pokret – nova prilika. Mirovanje. Stabilan položaj kao korito za krotku tišinu i iz nje iznedrenu jasnoću. I po koje pitanje kao protočan kanal za lekoviti uvid. Dišem i samo pratim dah. Telo je sanjivo ali osećam da je biće budno. Zahvalna sam sa slobodu koju osećam u grudima, svesna koliko sam je dugo sticala, svesna da može da ode svakog trena. Nikome ne pripadam i ništa mi ne pripada; kako zastrašujuća i oslobađajuća misao.  Zahvalna za porodicu sa kojom ću obeležiti ovaj dan. Svesna. Šta god da dođe prošaputam „dobrodošlo”; šta god da ode, kažem „srećan put”. Dišem, samo dišem i posmatram kao se dan odmotava. Um je tih i osećam koliko život čudesan. Ovde i sada, to je sve. To je slatkoća kojoj težimo, čisto posmatranje neopterećeno razmišljanjem; neopterećeno željom da išta bude drugačije. Ovde i sada sve je tu i sve je dobro. Dišem, samo dišem. Telo traži pokret i osećam da mogu da udahnem punim plućima.

Neizvesnost i dalje pleše u vazduhu. Zadirkuje nas i iskušava naše poverenje u ovaj nepredvidivi proces. Moguće da smo pozvani da vežbamo prisutnost, budan život iz trenutka u trenutak – bez dalekih planova i velikih ambicija. Nije li to već dovoljan dar?

Svesnost na delu i život dan po dan.

Probijam se kroz uredno poslužene gomile knjiga koje već nedeljama, ako ne i mesecima čame pored mog radnog stola. Čame i svaki put grebucnu kolena kad god mu priđem. Kao ne tako suptilni podsetnik da kasnim na dogovoreni susret. Kao neko neodređeno čikanje i poziv na druženje. Kao nagoveštaj nemira zbog zatrpanosti obavezama i velikim brojem suptilnih htenja. Želja da se zagrle silni ljudi, da se obiđu daleka mesta, da se, i kroz knjige, komunicira sa što više velikih umova.

Joga bi imala štošta da kaže na temu želja i vezanosti za intelekt, no neka to ostane za neku drugu priču.

Njihovo veličanstvo: knjige. Knjige su oduvek bile naše kućne ikone. Mada je bilo i ikona, one mudre glave su zapravo bile naši porodični bogovi. Njima smo se bavili i nedeljom ujutru i sredom popodne, pred spavanje, za nadahnuće, u traganju za odgovorom. O njima se diskutovalo, žustro raspravljalo, kroz dečju buku su se pričale bajke i u dubokoj tišini šaputala se najfinija poezija; njima smo se katkad i štitili od sumorne svakodnevice. Tako ih se bar sećam.

Stare navike. Nekada prečice i izlazi iz tesnih hodnika, danas uglavnom stramputice.

Mnoge navike ponesemo u naš odrasli život. Oblikuju nam dane, a da i ne primetimo. Uvode nas u poznatu dinamiku odnosa, a da i ne znamo. Neke nam pomažu da koračamo sigurnije, a nemali broj njih nas zapravo sapliće a da toga uopšte nismo svesni. Moja vezanost za knjige bila je jedna od njih. Oduvek su bile sočno gorivo za moj hiperaktivni um. Dobro bi došle i kao mekani prekrivač za introvertne dane. Čak i one punačke i ukoričene umele su da me prate na drugi kraj sveta, da nađu način da se uvuku u tesne kofere kad naume da se družimo. A ponekad bi se isprečile između mene i pravih „3D” prijatelja. Istina je da su mi pomagale da bolje razumem život ali je bilo i momenata kada je stara navika bila sloj iluzorne zaštite od nelagoda života.

Rasklanjam visoku gomilu i razmišljam kako je ozbiljnost precenjena i kako životne nelagode nezasluženo pokušavamo da proteramo iz naših tela, umova, domova. Kako su to ti blagosloveni prelazi ka novoj razvojnoj fazi, ka višem stepenu svesnosti, ka sledećem obličju evolucije. I, možda više od svega, ka sveobuhvatnijoj ljubavi. Godinama sam pevušila tu mantru – Neka ljubav postane važnija od svega– iako nisam umela da je istinski živim. Tražila je dozu mekoće kako bi se pridružila nekoj živoj razmeni, prstohvat hrabrosti da bi se zaista otelotvorila – mada je uvek i svuda bila prisutna. O njoj se nije moglo previše misliti jer je izmicala dometu uma; nije ni bilo potrebno. Važno je bilo samo sići iz uma u srce; spustiti se, kao uzbudljivim toboganima iz parka našeg detinjstva, iz misleće na nivo osećajne svesti. Dopustiti sebi da se svet doživi srcem; da se vidi(mo) očima deteta. Priuštiti sebi iskustvo detinje radosti i radoznalosti da se iskuse sve boje i ukusi. Da se zaista čuje ova čudesna muzika života.

A kad život deluje sav hrapav, ljubav bi tražila da se usudimo. Da se usudimo da zavirimo. Da p(r)ogledamo ispod nabora. Da se odvažimo da prigrlimo lepotu koja šćućureno diše ispod bola. Da se usudimo i prihvatimo dobrotu deteta koje zove na igru – ispod namrštenog lica odraslog.
Tada je vreme da se o svesnosti ne promišlja, ne prepričava, već da se dostojanstveno živi.

Tada stavi hrabrost u pogon – tek toliko da primetiš neke stare povrede iza ljutitih reakcija i sve jedno izaberi saosećanje. Beskrajno, bezvremeno, bezuzročno saosećanje za sve što kuca i bubri. Za svako iskustvo koje je ostavilo trag na tvojoj životnoj mapi. Za sve ono što se krije iza radara svesnog postojanja.

_____

Duboko verujem da je to ono što pomera planine; to je ono kako istinski pomažemo srcima u nevolji; to je ono čime oplemenjujemo postojanje, tiho i nenametljivo.

A knige? Knjige će uvek biti tu. Knjige nisu problem, ako me razumete.

_____

Kako izgleda vaša stara strategija zaštite?
Od čega vas štiti?
Da li vam je i danas potrebna?
Kako bsite mogli da ukažete poštovanje najsuptilnim htenjima umesto 
vežbanja lojalnosti koračanja starim putevima?

Šta bi mogao biti najneposredniji način da se postarate za svoje najdublje potrebe?
Kako biste sve mogli da okrepite sebe blagošću, da nahranite unutrašnje biće ljubavlju?

Hajdemo zaJedno 😉

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti, podleže kršenju autorskih prava.


Categories: Yoga lifestyle

Post Your Thoughts