Kada otpor zakucana na vrata

O ranjivosti, kao vitalnom delu procesa svesnosti, drugi deo

(Prvi deo prie možete naći na: http://natashanikolic.com/yoga-lifestyle/sta-kada-otpor-zakucana-na-vrata/)

Muzika za čitanje

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

Upustili smo se u promenu. Nešto nas je nadahnulo, predočilo njenu lepotu ili neophodnost, pružilo uvid o vrednosti zalaganja za ono što biće traži. Viši stepen vitalnosti, raznovsrniji život, svedeniji život, dinamičniji dan, sporiji dan, mir, jednostavnost, ljubav, radost. Bilioni srca, trilioni namera.

Nakon početne faze medenog meseca, nešto usporava korak; smetilo se među trepavice i drema. Priziva umor. Umor kao dosadu, katkad kao subjektivni doživljaj nemoći, katkad kao bunt; uvek kao emotivni otpor. Kao gusti teren koji zaustavlja dan. Kao mentalni teret koji mrzovoljno nosiš na ramenima.

Najpre smišljaš načine da prevaziđeš prepreke. Ubrzo potom, roje se misli koje te vode u suprotnom pravcu, usmeravaju na staro i podrivaju svestan izbor. Oh, kako duhovito! Život zaista ima smisla za humor.

Proces promene ima svoj životni tok, svoje uspone i padove, periode lakoće i faze frustracije. I otpor zaista jeste neminovan učesnik njegovog orkestra.  Jednako tako, put isceljenja ka spoznaji vlastite celovitosti i realizacije punog potencijala takođe ima svoj ritam, neočekivane zastoje i nepredvidive preokrete. Najviše što možemo da učinimo je da mu se istinski predamo.

Nakon što prepoznamo pravila i uvažimo zakonitosti razvijanja i razotkrivanja ličnog, a opet i ipak univerzalnog puta, važno je da vrednujemo nameru zbog koje smo se u promenu prvobitno upustili.

Činimo što je do nas – na najsvesniji način, svakodnevno i po malo. Iz trenutka u trenutak, iz daha u dah. Umetnost malih koraka.

Drugim rečima, za poduhvat nam nije potreban ni štit, ni mač, već plemenite namere, stabilan korak i predano služenje svom najvišem cilju – posvećenim sprovođenjem stečenih uvida u delo.

Ipak, u taj proces možemo povesti nekoliko vernik prijatelja koji će jamčiti našu posvećenost: ponovno vraćanje na dah – kao instrument centriranja i poravnanja sa onim vitalnim jezgrom koje je uvek spremno; saosećanje – kao najvernijeg saputnika koji nas neće napustiti ni kada se tuguje, ni kada se slavi; nežnu podršku – kao najveselijeg druga koji će razbistriti tmuran dan; otvoreno srce – kao istinski preduslov evolucije u procesu razotrkivanja naše prave prirode.

Setimo se da je sve to deo životnog puta – svi usponi i padovi, sve radosti i tuge. I, iza njih, ono stabilno mesto, vitalno unutrašnje jezgro, prostor nepogođen prolaznim iskustvima, neokrnjen promenljivim okolnostima života. Snažan, jedar, pulsirajući. Uvek raspoložen za igru.  😉 

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!


Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti, podleže kršenju autorskih prava.


Categories: Yoga lifestyle

Post Your Thoughts