Jesenja rapsodija

Alhemija mudrog zrenja

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

Muzka za čitanje

Topla, šuškava, ušuškana – uz miris raskošnih bundeva i slavljeničke trpeze ili.. vetrovita, hladna i surovo mračna, obavijena velom samovanja i tmurnog raspoloženja. Na velika vrata ulazi: jesen.

Na pragu nove od ukupno četiri prekretnice nudi nam se svesni ulazak u novo životno poglavlje, vreme druge žetve i svečanih gozbi, ali i susreta sa tamnijom stranom života kada dani bivaju kraći i hladniji, a noći duže i tiše. Jesenja ravnodnevica nas poziva da uvažimo ciklus života i smrti – jesen kao vreme zalazećeg sunca, period zrelog doba, ubiranje plodova napornog rada, ulazak u pećinu hibernacije koja nas čeka tokom zime i – proslavljanje izdašnih darova protekle godine.

Nakon buđenja vatre života (detinjstvo) tokom proleća, dinamike i slatkoće mladosti (rana odraslost) u periodu leta, vreme je za doba promišljenog usporavanja i mudru jesen (pozna odraslost)[1].  U skladu sa navedenim ciklusima prirode, naš organizam, kao njen neodvojivi deo, takođe prolazi kroz ritmične faze i promene. Na dnevnom nivou ovoj sezoni korespondira suton i povratak domu nakon radnog (aktivnog) dela dana, na životnom – ulazak u menopauzu, odlazak u penziju i lagana kontemplacija pređenog puta.

Jeseni kroz istoriju čovečanstva

Drevne civilizacije obiluju ritualima koji su u skladu sa promenama koje prate godišnja doba. Dobro su poznata arheološka nalazišta Maja i Inka koji su gradili piramidalne spomenike na kojima bi igra snopova sunčeve svetlosti i senke precizno pokazivala kraj proleća i početak jeseni (solsticij i ekvinocij); tu su i njihovi čuveni spomenici u koje se spiralno urezivao protok vremena. Poput okupljanja u čuvenom Stonehenge-u, megalitskom kamenom krugu u Velikoj Britaniji radi posmatranja izlaska sunca na dan ravnodnevnice, i dan-danas na hiljade ljudi inspirisani starim mitovima i običajima posećuje brojna nalazišta kako bi proslavili to čudesno pulsiranje prirode – u nama i oko nas.

Istorija čovečanstva beleži brojne slične načine praćenja prirodnih ciklusa i ceremonijalne obrede iskazivanja zahvalnosti za životne blagoslove. U starogrčkoj mitologiji početak jeseni usko je povezan sa pričom o povratku Persefone u podzemni svet, dok su Rimljani proslavlajli Cereliju (praznik žetve), posvećena časti Cerere (Demetre). Uspostavljanjem formalnih religija, paganska predanja, proslave i sezonski festivali vremenom bivaju zamenjene religioznim svetkovinama. Od hinduističkog desetodnevnog festivala Navaratri (tzv. Durga Puja) kojim se slavi božanski ženski princip (Durga), preko Mesečevog festivala koji se tradicionalno obeležava u kineskim i vijetnamskim zajednicama širom sveta na dan žetve (pun mesec najbliži septembarskoj ravnodnevnici) u slavu izobilja, do šestodnevnog Higan budističkog slavlja tokom septembarske (i martovske) ravnodnevice, u Japanu.

U pravoslavnom svetu obeležavaju se Zadušnice, praznik koji je posvećen mrtvima kroz običajno upućivanje molitvi za spasenje upokojenih („usnulih bližnjih”); u latinskoj kulturi praznuje se Dan mrtvih (Dia de Los Muertos), a tu je i Noć veštica (takođe forma obeležavanja smrti i mračnih dana pred nama). Valja pomenuti i državni praznik Dan zahvalnosti koji datira iz 17. veka dolaskom stotinak engleskih doseljenika na američko tlo koji nailaze na poteškoće u pribavljanju hrane nakon mukotrpnog putovanja; priča kaže da su im lokalni indijanci obezbeđili trpezu i naučili uzgajanju povrća, te naredne godine na večeri uz neizostavnu ćurku proslavljaju zajednicu različitih kultura moleći se i zahvaljujući se za izdašnu žetvu.
Drugim rečima, ova sezona se širom sveta koristi za odavanje poštovanja precima, svečanu inicijaciju ulaska u novo razdoblje, uvažavanje ciklusa rođenja i umiranja (integraciju arhetipa smrti) i izražavanje zahvalnosti.

Doba tihe refleksije: jesenja Sadhana[2]

Od vatrenog (jang) leta ka hladnoj (jin) zimi, jesen je optimalno vreme je da usmerimo pažnju unutra, da zahvalno sakupimo darove prethodne sezone i dostojanstveno zakoračimo u doba tihe refleksije.

Na praktičnom nivou i u kontekstu joga sadhane, sve navedene promene sugerišu da pristupimo duhovnoj nezi sa istančenijom pažnjom, svesni dubokih promena koje se odvijaju „iza scene”.

Joga nam budi mogućnost za svojevrsno svesno povlačenje, ne kao izvestan vid eskapizma već kroz postepeno ’pounutrašnjenje’ naše pažnje[3] – pre nego što zakoračimo van (kao podjednako važan deo procesa). Centriranje unutar sebe i izbor svesnog odgovora pre dostojanstvenog delovanja i plemenitog služenja svetu.

Suprotno društvenim normama, jesen je vreme za nešto mirniji životni ritam. Ključne reči ove sezone mogu biti podrška, zahvalnost i usporavanje – kroz negu sebe na svim životnim poljima:
– bezuslovna podrška svim delovima bića – bliskim i dalekim; onih na koje smo ponosni i onih kojih se stidimo;
– sporiji dah, govor, korak: graciozniji hod;
– sporiji dnevni ritam; sporiji pokreti prilikom izvođenja duhovnih rituala; sporija vožnja životnom stazom;
– manje kafe, više sna;
– topla ulja (koja hidriraju kožu, greju mišiće i podmazuju zglobove koji mogu biti suvi u sezoni vazduha – poput susamovog ili maslinovog ulja) i nežna masaža osetljivih delova tela;
– svakodnevne rutine uzemljenja i izbalansiran unos raznovrsne i tople hrane (natopljena, termički obrađena nakon perioda letnjih sirovih namirnica koje hlade i isušuju organizam), začini koji stimulišu vatru varenja i greju dušu;
– ispijanje toplih napitaka (poželjno biljnih čajeva) natenane i u potpunom miru;
– mekani materijali narandžastih i belih tonova koji umiruju nervni sistem;
– duboko disanje i duboke meditacije (posebno preporučljiva Nadhi shodhan pranajama (tehnika alternativnog disanja) koja revitalizuj čitav nervni sistem i balansira solarnu i lunarnu energiju);
– lekovite pauze između uobičajenih aktivnosti prepuštanje svojoj unutrašnjoj gravitaciji, negovanje radoznalosti tokom pažljivog osluškivanja unutrašnjosti;
– restorativni položaji, fluidno, kružno kretanje vođeno ujednačenim dahom, preusmeravanje pažnje na donju polovinu tela (stomak, karlica, noge) i upijanje energije zemlje kroz dugu, okrepljujuću Shavasanu;
– umirujuća muzika,
– slatka dokolica: vreme vežbanja umetnosti dremanja;
– velikodušno vraćanje jednostavnosti i
– paralelno negovanje hrabrosti da u tome istrajemo, jer „Potrebna je hrabrost da bismo rekli ’da’ odmoru, u svetu u kojem se iscrpljenost smatra statusnim simbolom.”[4]

Sve to može doprineti da maksimalno udahnemo potencijal sezone koja se polako zahuktava, a navedeni koraci samo su neki od predloga koje možemo uvrstiti u prikladne sezonske navike koje pospešuju fizičko, mentalno-emotivno i duhovno zdravlje tokom perioda jeseni.

Povratak prirodi, povratak sebi

Moderni način obitavanja na našoj plavoj planeti umnogome je bacio senku na bliski kontakt sa prirodom. No ipak, uprkos razlikama između predačkih rituala i savremenog načina obeležavanja duha jeseni, jedno je sigurno – mistreozno vreme tihovanja je pred nama.
Jesen nas poziva da uživamo u zatišju spokojnog zalaska sunca ali i da osvetlimo našu tamnu stranu; da nežnim prisustvom obasjamo kutak koji skriva boli i kutak koji nosi potencijal za potpunost; mesto osetljivosti, mesto rasta; tačke slabosti i tačke neizmerne snage. Sveti prostor koji pruža priliku za istinsku transformaciju.
___

Mala oda jeseni. Tek toliko da joj se poklonimo i da nam se predstavi u svim svojim raskošnim bojama. Da dopustimo da nas povede nazad, ka izvoru. Ili, kako to Fitzgerald poetično kaže: Život počinje ispočetka kada s jeseni sve postane hrskavo i sveže.

S ljubavlju,
Nataša

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti, podleže kršenju autorskih prava.

________________________________________

*Hronologija treadicionalnih ceremonija preuzeta je sa interneta.


[1] Začeće, prenatalni period, rođenje, detinjstvo;
pubertet, adolescencija, rada odraslost;
pozna odraslost.

[2] Sadhana – meditativno–kontemplativna duhovna praksa, posvećeno učenje, predano delovanje u pravcu sveopšteg boljitka.
[3] Povlačenje u sebe, unutrašnje poravnanje, dogovor između ja i Ja, unutrašnji savez

[4] Brene Braun


Categories: Yoga lifestyle

Post Your Thoughts