Gde živi sloboda

Razumem ovaj bunt; razumem nezadovoljstvo i potrebu za rikom. No, ipak, verujem da prava sloboda uvek najpre dolazi iznutra. Da je unutrašnja ravan postojanja starija od spoljnih aspekata života; da lična emotivna klima značajno određuje kolektivnu atmosferu; da subjektivni mir doprinosi objektivnom redu.

Svakodnevni uvidi ~ životne priče ~ putopisne avanture ~ isceljujući rituali

Muzika za čitanje

Danas sam zalutala među tuđa sećanja. Naišla sam na slike sa drugaričinog putovanja od pre par godina. Uživala sam u prizoru nekog dalekog grada, šarenilu i čudnovatom bilju, drugačijoj arhitekturi i njenom vedrom duhu koji se nenametljivo smeška iz prikrajka. Osetila sam i njenu nostalgiju, nestrpljivo odbrojavanje da ponovo iskusimo slobodu; slobodu kretanja, ali i onu istinsku, za koju se sada tako snažno zalažemo na, izgleda, sasvim pogrešne načine. Možda sam i samo projektovala svoja osećanja, uskomešana i nesređena; kako neko reče – mnogobrojne utiske bez nekog konačnog zaključka.

Taj prizor me je vratio u vlastita sećanja izmamivši želju da se ponovo pridružim divljim dušama što neumorno pitaju, tragaju, putuju. Izgleda da sam, u prilično kratkom vremenskom periodu, prepešačila relativno veliku kilometražu. Otkrila sam neke sasvim nove mape kako spoljašnjeg, tako i unutrašnjeg sveta. I, ako ništa drugo, naučila sam jednu stvar.

Dugo sam verovala da kroz mene živi jedan nepopravljivi optimista, jedna naivna duša koja bira da traga za dobrotom, koja u odlučuje da u svemu vidi božansko. Optimista koji ne pristaje na polovična rešenja. Nikada ravnodušan i pomirljiv, uvek spreman za novi odvažan korak, čak i kada duvaju hladni vetrovi. I, tik do njega, jedan drugi deo bića, gotovo podjednako snažan i utemeljen, koji je bio sklon melanholiji, odan nekoj staroj seti koja ga nije napuštala; koju je možda nesvesno držao uz sebe jer mu je bila tako poznata i bliska. Koji je umeo da se sklupča i počne da iščezava, čak i kada mu je vreme cvetanja.

Da vam kažem sasvim iskreno, u poverenju – bilo je dana, mnogo divnih, sunčanih dana provedenih u jednom tihom, no sveprožimajućem osećaju gladi. Emotivne gladi i tuge što se neki značajni životni trenuci ne mogu podeliti sa najbližim ljudima. Provedeni u dugim telefonskim razgovorima da se dočaraju sveži utisci i atmosfera sa drugog kraja sveta.

Bilo je i dana kada sam bila među svojima, okružena pažnjom koju nisam umela da primetim i prihvatim; kada sam sebi, iz nekih iluzornih i uglavnom nesvesnih razloga, uskraćivala da prodišem i raširim krila.

Bilo je i dana kada je delovalo da ništa nije na svom mestu, da život iskušava našu snagu, volju i veru. Pa opet, unutra je bilo mirno i tiho; izoštrena pažnja i intuitivni uvidi na osnovu kojih se ne samo promišlja već i dela.

Drugim rečima, razumem ovaj bunt i osećam kolektivnu bol. Razumem nezadovoljstvo i potrebu za rikom; za probijanjem svih granica, stajanjem za sebe, za druge, za pravdu i istinu. Za uspravnim životom i jednom nepokolebljivom namerom da se oslobodimo globalne kontrole.

Ipak, verujem da prava sloboda uvek najpre dolazi iznutra. Da je unutrašnja ravan postojanja starija od spoljnih aspekata života; da lična emotivna klima značajno određuje kolektivnu atmosferu; da subjektivni mir doprinosi objektivnom redu.

Nije da se stvari isključuju i da se treba podići sidra, povući se iz sveta i izolovati iz civilizacije. Naprotiv. Živeti u svetu ali ne od sveta. Ploviti nemirnim vodama ali ne dopuštati da te potope, da te preplave emotivne struje besnih i razjarenih, nesvesnih i povređenih. Svedočiti patnji sa razumevanjem i dubokim saosećanjem. I ponuditi, sa jednom sitog i stabilnog unutrašnjeg mesta, ljubav. Ljubav koja ništa ne traži, ne očekuje, koja nema nikakvu agendu. Koja buja iz centra bića. Koja je slobodna, lekovita, inteligentna. Koja ne prkosi tuđoj volji, koja nema konkretan cilj, no ipak uvek nepogrešivo pogađa metu.

Negde duboko i dalje tutnji onaj isti poziv; poziv da vežbamo prisutnost. Prisutnost kao prirodno stanje bića, kao dom te svekolike, nad-lične ljubavi. Budan život iz trenutka u trenutak, oslobođen želje da se bude negde drugde.

I, ako ništa drugo, naučila sam još jednu stvar.

Da smo uvek u pravom mestu na pravo vreme. Da život ne poznaje greške i da ne haje za ljudsku logiku. Da se sve odvija baš onako kako je istinski potrebno.
Preneseno na kontekst ove priče, duboko verujem da ste ovde sa razlogom. Da je, čak i ako deluje da ste slučajno zalutali među ove stranice, jedan deo vašeg bića uputio poziv i prepoznao priliku. Da se jedan deo bića odazvao na mogućnost da zajedno otkrivamo zaboravljene mape i kreiramo nove svetove.

I, dopustite da vas nešto zamolim.

Nemojte se oglušavati na njegov poziv; nemojte skrivati zdravu radoznalost i nemojte ućutkivati njegov glas kada ne prihvata ustanovljena pravila društvene igre. Verujte mu, pratite ga, čuvajte ga kao malo vode na dlanu. To je najzdravija dimenzija naših života, ona nepobitna istina i duboka mudrost. Sjajno jezgro neokrnjeno privremenim iskustvima i promenljivim okolnostima ovozemaljskog života. Ono već zna način i put. Ono već naslućuje bljesak i upućuje nas ka njemu. Ono zna.

Pitanje je samo da li mi znamo da ga slušamo i sledimo. Da li umemo da mu udovoljimo. Da li želimo da ga negujemo.

Jer, na kraju dana, sve se zaista svodi na jednostavno pitanje – ’kog vuka hranimo’? Da li udovoljavamo našim tendencijama ka melanholiji, navici da se povlačimo i skrivamo, porivu da napadamo i okrivljujemo, ili prosto učimo i vežbamo kako da boravimo u središtu bića? Da li možemo da dišemo kroz njega, da promišljamo život sa tog tihog, neuznemirenog mesta? Da mu se svakodnevno poklonimo i sa puno ljubavi i pažnje udovoljimo njegovoj potrebi da se protegne; da poraste još malo; da vidi, sve jasnije, i bude viđeno; da voli, sve nežnije, i bude voljeno. Zar je to previše? Zar je to hir? Zar je to tako nedostižan cilj?

Mudro biće već zna.

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!


Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti, podleže kršenju autorskih prava.


Categories: Yoga lifestyle

Post Your Thoughts