Blagoslov i prokletstvo kreativnog impulsa (deo drugi)

Često mi se čini da je potrebna doza ludosti za slobodan život. ‘Ludosti’ koja će vas ohrabriti da ono što činite potekne direktno iz bića. ‘Ludosti’ koja će vam pomoći da ulijete komadić duše u nastojanju da se obratite onom najsuptilnije u drugima. ‘Ludost’ koja će vam služiti na najčudesnije načine, usmeravajući vaše mudre poteze i smele korake. Koja ne poznaje ograničenja i koja će naći način da deluje u skladu sa zapovestima srca.

‘EVOLUCIJA JEDNE IDEJE’
Deo drugi

*Muzika za čitanje (on repeat)

(Prvi deo priče: http://natashanikolic.com/yoga-lifestyle/blagoslov-i-prokletstvo-kreativnog-impulsa-deo-prvi/)

Nekoliko meseci integracije raznih ideja, kreativni projekat „Nežna evolucija“ je započet u decembru prošle godine. Ideja o ovakvom programu se začela odavno ali je prelomni trenutak bio kada sam shvatila kakve su proboje mnogi ljudi iskusili kroz jedan naš meditativni kurs, tokom tri nedelje svakodnevnih vođenih procesa. Iako su polaznici uglavnom bili ljudi koji dugi niz godina rastu sa nama, tokom tih dvadesetak dana desio se neverovatan skok. Susretali smo se sa zaista moćnim tehnikama, u to nema sumnje. Radili ih predano, strpljivo, posvećeno. Ipak, ono što je činilo ključnu razliku bila je svakodnevna Sadhana. Svakodnevna jutarnja Sadhana. Svakodnevna, jutarnja, zajednička duhovna praksa uprkos mračnim decembarskim – januarskim jutrima, prazničnom periodu neretko obojenog hedonističkim prepuštanjem (koje nas na izvestan način udaljava od prakse), slavljeničkom ali i stresnom tonu novogodišnjeg perioda.

Usuđujem se da ponizno i zahvalno podelim samo deo tog putovanja. 

Mnogi su se oslobodili tema koje su ih opterećivale dobar deo života.
Mnogi su prepoznali obrasce koje su odavno prerasli i usudili se da izaberu novi životni put.
Nekoliko njih je rešilo dugogodišnje zdravstvene probleme.
Svi su dopustili sebi da budu ranjivi i napokon beskrajno moćni u toj ranjivosti.
Svi su iskusili viši stepen svesnosti i intimnosti sa unutrašnjim Bićem.
Svi su doživeli duboki mir kao najslađe zadovoljstvo.

I ranije je bilo sjajnih praksi, no bezuslovna predanost je ta koja čini razliku.
I ranije je bilo upornih nastojanja, no namera je ta koja oblikuje putovanje.

Zajedno smo se podsećali da nema potrebe da tragamo spolja, izvan sebe. Da je ključ trajne radosti uvek i isključivo unutra. Da je dostupan, da nas čeka. Da već danas možemo biti slobodni. Da smo već celi i potpuni, samo je potrebno da skinemo sa sebe po koji sloj.

Godinama unazad sam osluškivala potrebe i predloge ljudi sa kojima radim i napokon uspela da zaokružim u jednu celinu ono što se toliko dugo krčkalo. Godinama unazad sam sticala znanja, delila ih širom ove naše predivne planete i sve vreme potajno pokušavala da uočim šta je to što je nama toliko potrebno. Mada sva ta drevna znanja jesu univerzalna, svako podneblje ima svoje specifičnosti – svoje muke i snage. Ono što sam otkrila jeste upravo potreba za nežnošću i kultivisanjem duha zajedništva koji nam je inače svojstven ali se ponekad stiče utisak da smo se  previše udaljili. Da često  tragamo za važnim resursima izvan sebe, umesto da spoznamo mudrost koja je već u nama. Drugim rečima,  namera programa bilo je odvažno kretanje ka višem stepenu ličnog zadovoljstva svakog ko kroči na tu stazu ali i ka kolektivnoj evoluciji svesti na najnežniji način. Iako sam to delila kroz ’žive susrete’, nedostajalo je nešto što bi bila uvek dostupna podrška – u haotičnim jutarnjim satima, kod popodnevnog umora, nesanice ili prosto želje za porcijom dubokog opuštanja. Nakon nešto više od dva meseca kreiranja,  pažljivog odabira i uređivanja sadržaja i isto toliko vremena posvećenom rešavanju tehničkih zavrzlama – Nežna evolucija je bila rođena.

I, iako to nisam ni slutila – ovo je tek početak.
Kako će se sve dalje odvijati – budno pratimo.
Nova doza hrabrosti, širi zagrljaj da pruži i primi više ljubavi.

Dugo sam se ustručavala da se upustim u tako nešto. Bilo je tu i objektivnih prepreka poput manjka tehničke podrške i timskog duha koji bi učestvovao u realizaciji; nedostatka vremena i prečeg posla – što verujem da je svima nama bolno blisko. Bilo je tu, takođe, i silnih unutrašnjih pitanja i potpitanja, lutanja kroz mentalne lavirinte u nastojanju da se nađe ’pravo rešenje’. I, taman kada mislite da ste na domak jednog, shvatite da ste u slepoj ullici. Da vam oslanjanje isključivo na um nikada neće doneti pravi odgovor; da vam gotovo nikada neće ponuditi ono za čime tragate.

To, u principu, i nije njegov posao.

I to, suštinski, nije ni vaša potreba.

Umesto traganja – prepoznavanje da je sve već tu.

Umesto vraćanja nazad kako biste bolje prevideli šta vas eventualno čeka – uranjanje unutra.
Iznova i iznova.
Iz navike veličanja strahova i potcenjivanja svojih snaga propale su mnoge ideje.
Sada je trenutak da izaberemo drugačije.
Neka to bude naša ‘nova’ duhovna praksa.

Čini mi se da je potrebna doza ludosti za slobodan život. ‘Ludosti’ koja će vas ohrabriti da ono što činite potekne direktno iz bića. ‘Ludost’ koja će vam pomoći da ulijete komadić duše u nastojanju da se obratite onom najsuptilnije u drugima. ‘Ludost’ koja će vam služiti na najčudesnije načine, usmeravajući vaše mudre poteze i smele korake. Koja ne poznaje ograničenja i koja će naći način da deluje u skladu sa zapovestima srca.
To je ta kombinacija neverice i uzbuđenja.
Dramatični Tarkovski momenti obojeni Woody Alenovskim šarmom duhovitog životnog apsurda. Naši ljudi bi prosto rekli: “tražili ste – gledajte.”
Može biti da je takav životni put, baš kao i ovo vreme, i blagoslov i prokletstvo.
Potvrda starog životnog scenarija ili prilika za širenje vidika.
Da je vredno truda i rizika – apsolutno.
Da li je naporno i zastrašujuće – neopisivo.
No opet, koliko bi nam tek energije trebalo da prigušimo taj poriv da činimo ono zbog čega smo tu? Da pružimo ono što nam je dato i da prihvatimo ono što nam je potrebno.

Još mnogo toga bih podelila sa vama, ali neka ostane za drugi put.

Za sada vas pozivam da zastanete i prepoznate:

Šta je to unutar vas spremno da procveta? Da dočeka svetlost dana? Da dospe u tuđa srca?

Šta je to što potajno priželjkujete a uporno odlažete?

Da li imate neki kreativni impuls koji je već dugo na čekanju?

Prepoznajte i dišite, samo dišite kroz taj uvid. Uvažite ga, dajte mu malo prostora.
Poklinite mu se.
Ulijte u njega veru.
Dozovite onu dozu ludosti da vam pomogne da načinite prvi korak.

 

I, setite se: uvek imate izbora – da ka nečemu otvorite srce ili da od nečega okrenete glavu.
Izbor je samo i isključivo na vama.
Šta god da odlučite – dobro je.
U ovoj igri nema pogrešnih koraka, nema loših odluka.
Sve je ovo jedna predivna igra.
Ipak, birajte mudro.
Birajte srcem.

P.S. Godinama smo svakodnevno uvežbali sadašnji model života. Logika kaže da je potrebno da sada svakodnevno predano negujemo novi nivo svesnosti u susret trajnoj promeni kakvu priželjkujemo. U susret smislenom i ljubavlju ispunjenom životu kakav, bez dileme i bez izuzetka, zaslužuje svako od nas.

P.P.S. “Oh, if it’s gonna rain, then we’ll jump in puddles
If it’s gonna rain, then we’ll jump in puddles
If you look a little deeper, then a puddle can hold the stars, oh…”

Neka nam procvetaju srca i neka se vitalnost ponovo useli u živote svih bića na planeti.
Lokah Samastah Sukhino Bhavantu
Neka sva bića budu srećna, zdrava i slobodna.

S ljubavlju i poštovanjem,
Nataša

__________________________

Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga. Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!

 

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti,
podleže kršenju autorskih prava.

 


Categories: Yoga lifestyle

Post Your Thoughts