Lento y contento ~ Kubanske pustolovine, drugi deo

Može biti da je ponekad naš jedini zadatak da proslavimo primećene razlike i da prepoznamo lepotu kojom se obostrano oplemenjuju. Da nekada, posebno kod onih trivijalnih, uživamo u mogućnosti da premostimo taj površni jaz. Samo da im ne dopustimo da rastu i prerastu u razdvojenost. Da se ne preobraze u ideju koja para bliskost i osiromašuje život. Istraživačkim pogledom u potrazi za sveprožimajućom lepotom!

 

 

Mada je svako poređenje nezahvalno (i u krajnjoj liniji nepotrebno), za razliku od mnogih Azijskih zemalja koje odišu svojevrsnim odricanjem od ‘ovozemaljskih ukusa’, jednostavnost na Kubi poprima jednu sasvim novu dimenziju. Dimenziju –istinskog uživanja u životu, u svakom segmentu i svakom trenutku, notu opuštenog prepuštanja, bez zadrške i oklevanja. Bez one naše ’zapadnjačke krivice’. 

I narednih dana misli mi idu u sličnom pravcu. Nakon Havane obilazimo druge, manje i verovatno autentičnije gradove sa manje turista i više domaće atmosfere. Uz povremene izlete, nekoliko dana provodimo i u Trinidadu, koji važi za jedan od najstarijih i najočuvanijih gradova na ostrvu. Kompaktan, ušuškan i šaren, popločan kaldrmom u samom jezgru grada. Verujte da ne preterujem kada kažem da sa svih strana dopiru zvuci Buena Viste i kiša pada svakog popodneva oko 5. U obližnjem restoranu šaljivo kažu da bez nje ne bi preživeli.

Pokušavam da uskladim neke kontradiktornosti, da osetim kako se osećaju, da razumem kako žive.

Od čudnih običaja poput tipične proslave nove godine tokom koje (naravno) nema ni oružja ni pucnjave, već se slavljenički prasak u ponoć dobija bacanjem staklenih čaša i prosipanjem vode sa terasa na prazne ulične trotoare. Do tužnih, gotovo tragičnih činjenica čija statistika izgleda otprilike ovako: 11 miliona ljudi, 7 jaja, 2kg šećera i brašna i 1/4 piletine – mesečno (da, mesečno!) po glavi stanovnika. I, dodajmo tome još jednu ‘sitnicu’ – vrlo visoku pismenost (oko neverovatnih 98%) i zaposlenost stanovništva, i prosečna platu od 30ak evra – kao ključni deo nacionalne politika i srceparajućih okolnosti kubanskog života.

(Harizmatska diktatura ili plemeniti komunizam – možda valja uzeti u obzir spekulacije koje kažu da señor Kastro nije iskorenio nepismenost već nepismene. Da li se iza toga krije istina ili nečija malicioznost, prepuštam vama da otkrijete.)

 

Afrički ritam, latino zvuk i španski šarm

Mada je svako poređenje nezahvalno (i u krajnoj liniji nepotrebno), za razliku od mnogih Azijskih zemalja koje odišu svojevrsnim odricanjem od ‘ovozemaljskih ukusa’, jednostavnost na Kubi poprima jednu sasvim novu dimenzinu. Dimenziju –istinskog uživanja u životu, u svakom segmentu i svakom trenutku, notu opuštenog prepuštanja, bez zadrške i oklevanja. Bez one naše ’zapadnjačke krivice’.

Verovatno treba doći još mnogo puta i provesti više vremena da bi se istinski spoznao ovaj narod i osetio njihov ritam.
Ipak, i ovim kratkim boravkom, postalo je, doduše, sasvim jasno da radost kao stanje svesti, lična perspektiva i subjektivni doživljaj oblikuje čitav naš svet.
Verujem da svi to u teoriji dobro znamo.
Ipak, u praksi nekada podlegnemo starim navikama.
I to je ok.
Svaki dan je prilika da se nešto lepo i korisno nauči, primeni i usvoji.

 

Sveprožimajuća lepota

Može biti da je ponekad naš jedini zadatak da proslavimo primećene razlike i da prepoznamo lepotu kojom se obostrano oplemenjuju.

Ovo je najteže fotografisati. Treba vam objektiv od trista šezdeset stepeni, ili tako nešto. Vidite sve, a kad pogledate u aparat, sve se izgubi. Čim treba da se uokviri, nestane.
(…)Ne želim da prisvajam ove prerije, da ih slikam, niti da ih menjam, čak ni da se zaustavim ili da produžim dalje. Samo da se vozim praznim putem
.”*

Da nekada, posebno kod onih trivijalnih, uživamo u mogućnosti da premostimo taj površni jaz.
Samo da im ne dopustimo da rastu i prerastu u razdvojenost. Da se ne preobraze u ideju koja para bliskost i osiromašuje život.
Da prepoznamo našu balkansku tendenciju da olako svemu nalazimo manu i da okupamo um novom perspektivom, istraživačkim pogledom u potrazi za sveprožimajućom lepotom.

 

* ”Zen i umetnost održavanja motocikla”, Robert M. Pirsing

 

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti,
podleže kršenju autorskih prava.

 


Categories: Uncategorized

Post Your Thoughts