Kubanske pustolovine: Utisci i uvidi sa putovanja, prvi deo

 

Nedavno sam se vratila sa putovanja sa kojeg je glavni utisak bio da očigledni oskudni životni uslovi i specifična politička klima ne moraju biti presudni za stanje ljudskog duha.
Gde ljudskom maštom od istrošene kade nastaje jedinstvena jedrilica.
I na ruševinama kolonijalnog sveta pulsira veličanstven grad.
Otvorenost, vedrina, ritam.
Bogat kulturni život, muzika, boje, beskrajni entuzijazam. 
Sasvim je jasno prisustvo brojnih socijalnih kontradiktornosti, a opet sve odiše neverovatnom lepotom.
Može biti (još jedan) očigledan primer i dokaz da su snaga volje, srca i duha izvan svake uslovljenosti i društvene okolnosti.

 

Kubanske pustolovine

~ Utisci i uvidi sa putovanja, prvi deo

Iskrcavamo se iz autobusa koji nas prevozi od aerodroma do našeg Havanskog smeštaja, sa ozbiljnim jet lag-om. Podne je, vruće i zagušljivo. Naša grupa je vesela, mada vidno umorna. Upoznajemo se sa vlasnicima kuće u kojoj ćemo odsesti i razgledamo krajolik koji će narednih dana biti naš dom. Okružuje nas živopisan prizor oronulih fasada pred kojima se sluša muzika, ćaska, pažljivo peru stari Ševroleti, ispija prvi rum. Doslovno poput koračanja kroz filmsku scenu.
Ne mogu da se oduprem mislima o Indiji. O sličnosti tih uličnih prizora i opet, sasvim drugačijoj opštoj atmosferi. Drugačijoj energiji mesta, raspoloženju ljudi.
Posle nekoliko relativno dugih boravaka tamo naivno sam mislila da se ljudsko oko ‘navikne’ na drugog i drugačijeg, da nauči da prihvati neki novi način života bez potrebe da ga prilagodi merilima svoje kulturološke pozadine. Što je još važnije, verovala sam da nauči da zavoli svojevrsnu lepotu i bedu uličnog života i pojedinih delova istočnog sveta, bez da srce zalupa i stegne se nebrojano puta. Ovaj prizor je, ipak, uspeo da prevaziđe dotadašnje poimanje, da postavi nove granice (materijalnog) siromaštva i (duhovnog) bogatsva.
Mada skroman život jeste jedno od očekivanih obeležja obe destinacije, kubanska jednostavnost je na prvi pogled mamila neko neobično oduševljenje.
Oduševljenje tuđom bedom ili neobičnom vedrinom uprkos sveprisutnoj oskudici?
U kojoj meri je naše uslovljeno poimanje srećnog života istinito?
Koliko su naši principi relevantni na području sasvim drugačije prirode, klime, mentaliteta, kolektivnog bića?
I šta je zaista izobilje – da li postoje objektivni pokazatelji životne punoće?

Pogled mi se ponovo suočava sa šarenilom pred kojim tmurne misli nemaju gotovo nikakvi šansu.
Mnogo toga lepog da se nauči, primeni i usvoji.

Posle kraćeg odmora krećemo u prvi obilazak grada. Upozoreni smo na nezavidno stanje komšiluka i siromašnih četvrti u srcu grada. Kažu nam da ne sudimo o Kubi na osnovu ovog prizora. Naime, nakon nacionalizacije, zalagajući se za blagostanje naroda, señor Fidel, kako tamo vole da ga oslovljavaju, deli stanove najnižem sloju stanovništva u samom centru Havane, koja i danas deluje bedno i prenaseljeno.

Sve deluje i dotrajano, i brižljivo čuvano, i van vremenski. Odrednice novo i staro nemaju baš neki značaj. Sve pulsira, sve se njiše, sve pleše. ‘Životno’ je ono što možda najbliže dočarava duh ovih ljudi, atmosferu grada, melodiju ove čarobne kulture. Napaćene i tako vesele. Beskrajno šarmantne.

Dugo nisam umela da pomirim pomenute osećaje.
Kako? Kako spojiti u srcu tu očiglednu raskoš duha i potpuno objektivnu bedu, siromaštvo koje prevazilazi granice pojmljivog?
Brižljivo čuvana krvavo stečena raskoš minulih vremena, kao glasni apel da se neke stvari nikada ne zaborave – preobražena u turističku atrakciju.
Kuba kao simbol za divnu, tropsku destinaciju ili višegodišnju nacionalnu glad poput one koju smo imali u staroj Jugi?

Sukob perspektiva.
Nesklad doživljaja.
Kada glas razuma zataji a usvojena logika zatvori srce.
Ili ga otvori još dublje, šire i više nego ikada do tada.

 

Uskoro sledi drugi deo zapisa sa putovanja.

 

Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti,
podleže kršenju autorskih prava.

 


Categories: Uncategorized

Post Your Thoughts