*Holistički model: različiti terapijski pravci pristupaju pomenutim temama sa različitih teorijskih pozicija. Ovo je samo jedno, iz lične perspektive dubinsko i sveobuhvatno sagledavanje, koje se ni na koji način ne suprotstavlja bogatstvu raznolikosti razmatranja, već ohrabruje lekoviti dijalog pristupa i razmenu skustava.
U sklopu edukacije za primenu jednog terapijskog modaliteta, 2017. sam sa mojim supervizorima i kolegama učestvovala u seriji razgovora i praktičnih zalaganja koja su obrađivala temu prevencije suicida. Pre par meseci, nakon višemesečne pandemije, usledio je novi niz panela koji su dalje i dublje osvetlili ovu problematiku i pokrenuli nova, važna pitanja. [1]
Mimo preporučenih sigurnosnih protokola, svaki poriv za pružanjem podrške u ovako specifičnim situacijama proizilazio je iz autentične brige za drugo ljudsko biće koje pati i spontano traga za načinima da izađe iz izvesnog začaranog kruga. U tom procesu niko od nas nije bio kadar da spreči smrt, ali smo zajedničkim snagama što-šta mogli da učinimo što bi oplemenilo život i potencijalno prevenirao neke tragične momente.
Važnost (samo)edukacije
Izvan raznolikosti intelektualnih polazišta i stručnih iskustava, svi učesnici su se složili da je edukacija prvi i neophodni korak. To se najpre činilo kroz inicijativu – Bezbedno je govoriti o suicidu – [2] koja bi postepeno smanjila diskriminaciju, stigmatizaciju i stid koji prati ovu delikatnu temu, multikulturalni fenomen i globalni problem.
Naime, poslednja statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo; svakim takvim činom pogođeno je čak 133 osobe iz bližeg i daljeg okruženja.
Mada još uvek nemamo precizne podatke za prošlu godinu, po zvaničnim statistikama u Srbiji svake godine izvrši samoubistvo oko 1000 ljudi, dok je broj onih koji to pokušaju znatno veći (procenjuje se da na svako samoubistvo dolazi 25 ljudi koji to pokušaju i mnogo više onih koji o suicidu ozbiljno razmišljaju). „Činjenica da je stopa koja se trenutno beleži i dalje značajno iznad evropskog proseka, ukazuje na potrebu da se preventivni programi primenjuju u svim mogućim aspektima.“[3]
Ta istraživanja samo dokumentuju ono što većina ljudi uveliko oseća: neophodno je pričati o stvarima koje žuljaju ljudsku dušu – ne kroz senzacionalizaciju (skandalozno izveštavanje neutemeljeno u činjnicama) već kroz senzitizaciju – nastojanje da se prepozna, uvaži i razume lična bol i jedinstveno iskustvo svake osobe.
Društvena povezanost se ubraja u presudne faktore u sklopu mera za prevenciju samoubistava.[4]
U nedrima nihilizma
Iako je u pitanju pojava koju je teško istinski razumeti bez prethodnog poznavanja kompleksnih zakonitosti ljudske duše, ova tema zavređuje pažnju svakoga od nas. Teško je razumeti kako bol do te mere preplavi čoveka da ga zaista navede na nepovratno odustajanje; šta sve prethodi tako surovom potezu i odluci protivnoj sopstvenom životu; kako spoljna merila mogu biti u potpunom raskoraku sa unutrašnjom realnošću kao neprikosnovenoj istini svakoga od nas.
U prilog tome govore brojni primeri velikih ljudi u istoriji čovečanstva koji su na ovaj način pokušali da nađu izlaz iz unutrašnjeg pakla. Samo neki od kreativnih genija i intelektualnih gorostasa su Ernest Hemingvej, Virdžinija Vulf, Merilin Monro, Robin Vilijams… To jasno ukazuje na sukob između vrednovanja životnog postignuća sagledanog očima drugih i svesnosti unutrašnjih resursa (te čak ni nobelova nagrada ne može da demantuje lični doživljaj ništavnosti). Skromni i ‘obični’, ili glamurozni životi ispunjeni izobiljem svake vrste, postaju krti usled nedostatka potrebne podrške. Jer se „ljudske emocije ne mere aršinima logike“, baš kao što je oslobađanje od duševne boli složen i dugotrajan, ali svakako moguć proces.
Model trostruke podrške
U jednom od tih panela, obrađena je važnost osmišljavanja i usavršavanja modela pružanja trostruke podrške: (1) osobama koje razmišljaju o suicidu (pasivno ili aktivno razvijaju strategiju izvršenja istog), (2) ožalošćenim bližnjima (koji su bili u bliskom odnosu sa osobom koja je počinila samoubistvo i koji su višestruko pogođeni gubitkom); (3) ljudima čiji član porodice ima depresivne ili psihotične epizode sa povremenim suicidalnim mislima (što proizvodi strah, opravdanu brigu i opštu neizvesnost cele porodične klime).
Bez toksične patologizacije ili simplifikacije, aktuelna nastojanja kreću se u pravcu sveobuhvatnijeg istraživanja skrivene dinamike, prevazilaženja opasnih kulturnih stereotipa i formiranja raznolike stručne ali i osvešćene društvene zajednice koja će se ovim temeljno pozabaviti. To za početak može biti razrada sos plana i transparentan krug podrške osobama u krizi i njihovim članovima porodice. Takođe, jednako važno, samoinicijativna edukacija je moralna obaveza svakoga od nas – kako bismo makar vlastitim naporima prevazišli lične predrasude i strahove koji okružuju ovu temu.
„Nemoguće je“, rekao je ponos.
„Rizično je“, reklo je iskustvo.
„Besmisleno je“, rekao je razum.
„Pokušaj“, šapnulo je srce.“
– Nepoznati autor
Teorije i tehnike su korisne i neophodne, no nekada je potrebno odložiti ih u stranu i iz vlastitog srca posegnuti ka drugome ko to traži i takvu vrstu podrške dopušta. Makar toliko dugujemo sebi, društvu kojem pripadamo i našim potomcima kojima ćemo neizostavno darovati i blagoslove i prokletstva ovog izazovnog civilizacijskog trenutka.
Znaj sve teorije, usavrši sve tehnike,
ali kada dodiruješ ljudsku dušu – budi samo druga ljudska duša.
Karl Jung
Neka počne tobom. Tvojim izlaganjem na svetlost dana – svih ranjivih mesta koja bi radije da sakriješ. Tvojim hrabro izrečenom istinom, bez stida i potrebe da prekraja ili objašnjava. Tvojim odlučnim korakom i odvažnim zalaganjem. Tvojim otvorenim umom i mekim srcem. Tvojim saosećajnim slušanjem i pružanjem podrške.
CENTRI ZA INTERVENCIJU U KRIZI:
Kako je reč je o senzitivnim temama, smatram da je tekstove ovog tipa korisnije deliti u segmentima. Naredni će obrađivati:
– suptilne znakove suicidalnosti,
– novu paradigma lečenja,
– razradu plana prve pomoći,
– redukciju faktora rizika,
– važnost primenjenog saosećanja (od izolacije do integracije).
[1] Chukumeka Maxwell – aktivista i osnivač Akcije za prevenciju suicida.
[2] Nacionalna alijansa za prevenciju suicida.
U okviru engleske organizacije za sprečavanje i smanjenje samoubistava i preduzimanje mera podrške onima koji su pogođeni samoubistvom; kao deo široke i aktivne mreže organizacija posvećenih zajedničkom cilju, njihov rad od 2013. dopunjuje nacionalnu strategiju prevencije pri Ministarstvu zdravlja.
[3] Dodatni izvor: Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, www.centarsrce.org
[4] Dodatni izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine, www.izjzv.org.rs
Ukoliko vam je materijal koristan i smatrate ga vrednim deljenja,
hajdemo da zajedno inspirišemo još nekoga.
Negujmo naše pleme svesnosti i ljubavi!
Svi tekstovi su autorski i svako preuzimanje i objavljivanje bez saglasnosti, podleže kršenju autorskih prava
Danas sam po povratku iz šetnjeponovo dugo sedela u tišini;setila sam je još mnogih stvarikoje…
...Jednostavne istine i skriveni blagoslovi Juče sam posetila južnu obalu ovog rajskog indonezanskog ostrva. Imala…
Novi put: „marioneta ili moćna jedinka”? -drugi deo-Tekst je objavljen u magazinu SensaPriče iz terapeutske…
